07. april 2010. | 01:25 | Izvor: Tanjug
Svetski dan zdravlja, 7. april, biće obeležen danas širom sveta i u Srbiji, a ovogodišnja tema posvećena je urbanizaciji i zdravlju u znak prepoznavanja njihovog uticaja na kolektivno i individualno zdravlje i dobrobit ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
U okviru obeležavanja tog dana, biće organizovana kampanja "1.000 gradova - 1.000 života", koja poziva sve gradove u svetu da jedan dan u nedelji, od 7. do 11. aprila, organizuju aktivnosti za zdravlje.
Preporučeno je da se zatvori deo ulica za motorna vozila i organizuju aktivnosti u parkovima i na javnim površinama, omoguće preventivni pregledi i "bazari zdravlja", promovišu zdravi stilovi života i konzumiranje zdrave hrane, organizuju trke ili šetnje i kampanje čišćenja grada.
Nosioci aktivnosti - Ministarstvo zdravlja Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije i mreža zavoda i instituta u Srbiji, Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, Grad Beograd i ostali partneri upućuju poziv gradovima Srbije da prepoznaju značaj globalnog pokreta i da se, uz podršku opštinskih službi, građanskih i privrednih organizacija, priključe programu "1.000 gradova - 1.000 života".
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će nagli porast broja ljudi koji žive u gradovima biti među najvažnijim globalnim zdravstvenim pitanjima 21. veka.
Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, a prirodni priraštaji tokom narednih 30 godina će biti u urbanim sredinama.
Urbanizacija je povezana i sa mnogim zdravstvenim izazovima i faktorima sredine koji su u vezi sa vodom, zagađenjem vazduha, kanalizacijom i otpadom, povećanom izloženošću faktorima rizika za nezarazne bolesti kao što su duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola i nezakonita upotreba droga.
Takođe je problematična i povećana izloženost zaraznim bolestima kao što su sida, tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1), povećana izloženost nasilju, povredama u drumskom saobraćaju i zdravstvenim vanrednim situacijama kao što su epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize.
Trećina gradskog stanovništva živi u siromašnim kvartovima - više od milijarde ljudi, a Svetska banka procenjuje da će do 2035. gradovi postati dominantna mesta siromaštva.
Zdravstveni problemi ljudi u siromašnim kvartovima uključuju i povećan rizik od nasilja, hroničnih bolesti, kao i povećan rizik za neke zarazne bolesti kao što su tuberkuloza i sida.
Urbano planiranje koje uključuje zdravlje može da unapredi zdravo ponašanje, bezbednost u transportu, poboljša fizičke aktivnosti, regulativu u kontroli duvana i bezbednosti hrane, životne uslove - stanovanje, vodovod i kanalizaciju, što dovodi do gradova koji su dostupni svima i donose dobrobit za sve svoje stanovnike.
Svetski dan zdravlja se proslavlja 7. aprila da se obeleži osnivanje SZO. Svake godine, SZO izabere ključni globalni zdravstveni problem i organizuje međunarodne, regionalne i lokalne manifestacije (događaje) na taj dan i tokom cele godine kako bi istakla značaj izabrane oblasti.
U 2009. godini, Svetski dan zdravlja se obeležava pod sloganom "Spasite živote. Učinite bolnice bezbednim u vanrednim situacijama".
Svetski dan zdravlja 2009. godine fokusirao se na bezbednost zdravstvenih kapaciteta (objekata) i spremnost (pripravnost) zdravstvenih radnika koji leče životno ugrožene u vanrednim situacijama.
Domovi zdravlja i službe su od vitalnog životnog značaja za vulnerabilne (povređene) ljude u katastrofama (poplave, olujni vetrovi, zemljotresi) - saniranje povreda, preveniranje bolesti i briga o zdravstvenim potrebama ljudi. Domovi zdravlja i službe su kamen temeljac za primarnu zdravstvenu zaštitu zajednica - upoznavanje svakodnevnih potreba, kao što su bezbedno rađanje, imunizacija i briga o hroničnim bolestima tokom vanrednih situacija. Često, već oslabljeni zdravstveni sistemi su nemoćni da održe funkcionisanje tokom katastrofa (poplave, olujni vetrovi, zemljotresi, itd.), što ima trenutne ali i buduće javno zdravstvene posledice. Među žrtvama u vanrednim stanjima, katastrofama i drugim krizama (prirodnim, biološkim, tehnološkim, socijalnim, ili u sukobima) su često zdravstveni radnici, zdravstveni kapaciteti (objekti) i službe. To kao posledicu ima smanjen kapacitet pružanja usluga ugroženom stanovništvu.
7. april, Svetski dan zdravlja je jedna od najboljih prilika da se poveća svest o globalnim zdravstvenim prioritetima. Ove godine, SZO i međunarodni partneri će naglasiti značaj investiranja u zdravstvenu infrastrukturu koja se može suprotstaviti opasnostima i pružiti uslugu neodložnim potrebama ljudi.
Tema naglašava značaj obezbeđivanja spremnosti i prilagodljivosti zdravstvenih kapaciteta da odgovore na opasnosti i pruže usluge kao onima direktno ugroženim, tako i okolnim zajednicama. Zdravstveni kapaciteti uključuju sve objekte i prostore u kojima se pružaju zdravstvene usluge, od visoko-specijalizovanih bolnica na tercijarnom nivou do domova zdravlja na primarnom. izvor:
http://www.who.int/world-health-day/en/index.html
KORISNE ADRESE
WHO headquarters: www.who.int
World Health Day 2007: www.who.int/world-health-day/2006/en/
International Health Regulations (IHR): www.who.int/csr/ihr/en/
Global Outbreak Alert & Response Network: www.who.int/csr/outbreaknetwork/en/
Epidemic and Pandemic Alert and Response: www.who.int/csr/en/
The Strategic Health Operations Centre: www.who.int/csr/alertresponse/shoc/en/index.html
Health Action in Crises: www.who.int/hac/about/en/
Public Health and Environment: www.who.int/phe/en/
Guidelines: Emergency Management Essentials: www.who.int/hac/techguidance/ems/en/
Communicable Diseases: www.who.int/infectious-disease-news/
Family and Community Health: www.who.int/fch/en/
Noncommunicable Diseases and Mental Health: www.who.int/nmh/en/
Sustainable Development and Health Environments: www.who.int/trade/en/index.html www.who.int/phe/en/
www.who.int/foodsafety/en/
Az Egészségügyi Világszervezet (World Health Organization, WHO) az Egyesült Nemzetek Szervezetének egyik szervezete. Célja a nemzetközi egészségügyi munka irányítása és összehangolása, továbbá a környezet aktív védelme.
Székhelye a svájci Genfben található. „Az egészség a teljes testi, lelki és szociális jólét állapota" fogalmazta meg a szervezet alapokmánya, amely 1947. április 7-én lépett életbe: ez a nap azóta az egészségügyi világnap, melynek fő célja, hogy felhívja a figyelmet egy-egy világméretű egészségügyi problémára.
Fő funkciói: világszintű iránymutatás az egészségügy területén, együttműködés a kormányokkal a nemzeti egészségügyi programok tervezésében, irányításában és értékelésében, megfelelő egészségügyi technológia, információ és szabványok kifejlesztése és átadása.
A szervezet kiterjedt segélynyújtási, kutató- és irányítási tevékenységet végez az egészségvédelem minden területén, különösen a fertőző betegségek, a járványok, a gyermekbetegségek, a szív- és keringési zavarok, a rák és az AIDS okainak feltárása, a betegségek természete, megelőzése és gyógyításuk terén.
Néhány évvel ezelőtt kezdetét vette a WHO-nak a nemzetközi egészségügyi biztonság fejlesztésére irányuló, hosszú távú kampánya, melynek egyik fő célkitűzése, hogy fokozzák az országok egészségügyi krízisekre való felkészültségét.
A WHO Európai Régiójában még a leggazdagabb országoknak is problémát okoz, hogy egészségügyi rendszereik a lehető leghatékonyabban tudjanak válaszolni az olyan „régi" egészségügyi kihívásokra, mint a HIV/AIDS, tuberkulózis, valamint az új fenyegetésekre, így az akut légúti szindrómára és a madárinfluenzára, a humanitárius katasztrófákra, a klímaváltozásból, ill. a környezeti degradációból fakadó egészségügyi kockázatokra, valamint az egyéb akut egészségügyi fenyegetésekre. 2007-ben hatályba léptek az átdolgozott Nemzetközi Egészségügyi Szabályozások, amelyek elősegítik a vészhelyzetekre való válaszmechanizmusok megerősítését nemzeti és nemzetközi szinten.